Nikola Tesla - biografija



Pronalaza? koji je izumeo to?ak modernog doba
Nikola Tesla je ro?en u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i ?erke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmla?e dete u porodici Tesla.

Svoje ime je dobio je po dedi sa o?eve strane. Školovanje je zapo?eo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbrižnije godine svog života.
Nakon nesre?nog slu?aja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospi? gde je mladi Nikola nastavio školovanje. Školujuci se u Gospi?u, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila ?injenica da ?e nakon toga morati da nastavi porodi?nu tradiciju i da postane sveštenik. Ta ?injenica mu nije davala mira budu?i da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po završetku karlova?ke gimnazije, na raspustu, vrativši se u Gospi? mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj života.

“U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu:

-Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku.
-I?i ?eš u najbolju tehni?ku školu na svetu, odgovorio je sve?ano, a znao sam da tako i misli.”

Kako je, zaista, i usledio ?udesan oporavak, kao što mu je otac i obe?ao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Višu tehni?ku školu u Gracu. Na tim, toliko željenim studijama, Tesla je iskazao više nego potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj na?in je želeo da svome ocu pokaže kako nije pogrešio što mu je dozvolio da se posveti izu?avanju tajni matematike, fizike i mašinstva. Ipak, i pored priznanja profesora koje je dobijao u svedo?anstvima, njegov otac kao da je bio nezainteresovan za sinovljeve uspehe.

“To je skoro ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam našao zavežljaj pisama koja su moji profesori pisali predlažu?i mu da me ispiše sa fakulteta, ukoliko ne?e da se ubijem prekomernim radom.”


U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izložio ideju da bi možda bilo mogu?e pokretati motor bez ?etkica dobio je slede?i odgovor:

“Možda ?e gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno ne?e uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna priva?na sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemogu?a ideja.”

Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo nameštenje, po?eo je da radi kao pomo?ni inženjer u Mariboru. Iste godine umro mu je otac i da bi ispunio o?evu zelju da završi fakultet 1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile, predstavljale su zna?ajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a kako njegovo ume?e nije moglo da pro?e nezapaženo preporu?en je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najzna?ajnija li?nost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala.


Nezadovoljan odnosom predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je ve? naredne 1885. napustio Edisona i uz pomo? nekih investitora osnovao “Tesla Arc Light Co”. U po?etku, zbog obaveza prema investitorima, morao je da radi u oblasti lu?nih svetiljki, ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeni?nih struja. Nakon predavanja “Novi sistem motora i transformatora naizmeni?ne struje” 16. maja 1888. koje je odrzao pred Ameri?kim institutom elektroinženjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja.

Usledile su godine u kojima je Tesla sa Vestinghausovim inženjerima radio na prakti?noj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio ameri?ko državljanstvo.

Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje “Eksperimenti sa naizmeni?nim strujama visokih napona i visokih frekfencija” održao je u Engleskoj pred Institutom elektroinženjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred interacionalnim društvom elektri?ara i Francuskim društvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u životu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je strašno teško pao.

Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici koriš?enja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao “Rat struja”, su 1893. odneli oni koji su imali malo više vizionarstva sa sobom. Svetska izložba u ?ikagu je te godine bila osvetljena uz pomo? naizmeni?ne struje.

Usledilo je istraživanje na polju beži?nog prenosa signala i energije. Ssvoju ideju i nameru da svoje istraživanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom puštanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto su doživeli prenos elektri?ne energije na ve?u udaljenost, pri?a o prenosu iste bez žica?


Veliku misteriju predstavljaju Teslina istraživanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istraživanjima, do šire upotrebe beži?nog prenosa elektri?ne energije do dana današnjeg nije došlo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine kugle kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkri?a opisao je u eseju “Problem pove?anja ljudske energije”, koji je izazvao široko interesovanje nau?nog i poslovnog sveta.

Verovatno i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podršku Tesli. Do saradnje je došlo na projektu “Svetski radio sistem” koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Ve? posle godinu dana 1901. Morgan je nau?niku uskratio finansije. Povod za prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko beži?no slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on tako nešto mogao da u?ini odavno, ali da to nije cilj njegovog istraživanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je on smatrao, utaje i više nije nikada sara?ivao sa Teslom.

Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavršavanju postoje?ih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti mašinstva. Te godine su bile dosta teške za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena Edisonova medalja, najve?e ameri?ko odli?je u oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju ?lanaka u ?asopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske ?lanke u kojima su mogli da pro?itaju njegove ?esto i previše senzacionalne izjave.

Izjave poput “Kako signalizirati na Mars” ili “Rasturanje tornada” i nisu baš doprinosile njegovom ugledu. Tada su se više smatrale plodom bujne mašte nego li mogu?im nau?nim dostignu?ima. Tesla je nekako opstajao uz pomo? prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tadašnje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se zna?ajno pogoršalo nakon smrti njegovih prijatelja Roberta Andervuda Džonsona (Robert Underwood Johnson) i Ri?monda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te godine je doživeo i saobra?ajnu nesre?u - udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.

Skoro sam, bez porodice, i samo u društvu sestri?a Save Kosanovi?a (sin Marice Kosanovi?) i par prijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog života. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Kara?or?evi?a koji je došao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942.

Godine 1943. petog januara Tesla je pozvao ameri?ko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki nau?nik je ameri?koj vojsci ponudio tajne svog super oružja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misle?i da je u pitanju šaljivdžija ili ludak obe?ao je da ?e se javiti kasnije.

U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog nau?nika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi me?u kojima je bio veliki broj pronalaza?a, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata.

Dva dana ranije tadašnji gradona?elnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello LaGuardia) održao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio.

…Tesla je bio veliki humanista-?ist nau?ni genije - pesnik u nauci… On je ?inio izvanredne, zapanjujuce, ?udesne stvari u toku svog života. ?inio je to jednostavno da bi služio ljudskom rodu- a za svoje usluge nije tražio ništa.
Novac - on za njega nije mario.
Po?ast - ko je taj neko ko može da po?astvuje drugog.
To je bio njegov stav.
Zahvalnost - on je nije o?ekivao niti je tražio…
Onaj zna?ajni deo Tesle živi u njegovom dostignu?u koje je ogromno-skoro nemogu?e da se izra?una-koje je sastavni deo naseg života i sastavni deo naše civilizacije, nase svakodnevnice našeg teku?eg napora…”


Posmrtni ostaci jednog od najve?ih ljudi, koji su živeli u prošlom veku, nalaze se u muzeju Nikole tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika.

Danas se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno poštovanja, što ovaj ?ovek i zaslužuje. Brojna udruženja, studentske i inženjerske organizacije, ?uvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, ispri?ane razne i mogu?e i nemogu?e teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki nau?nik, ?ovek bez ?ijih bi izuma teško mogli da živimo ovako kako živimo - sa puno komfora i slobode koju nam pruža elektri?na struja. Naša je dužnost da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.