O svemu što Vas interesuje a niste našli na forumu pravo mesto, možete ovde pisati o tome , ali naravno sve ipak mora biti u skladu sa pravilima foruma
?im spomenemo re? "šota" odmah pomislimo na igru koja se, nažalost, igra na svakoj srpskoj svadbi. Poreklo re?i šota dolazi od imena Šota Galica, žene srbomrsca "kacaka" (odmetnika) Azema Bejta iz sela Galice (1889.-1924.) koji je svojevremeno harao po Kosovu i Metohiji. Šota Galica je nakon muževljeve smrti zulum?arila i predvodila odmetnike. U srpskom narodu sa?uvano je se?anje na užasan doga?aj kada je Šota uhvatila šestoro srpske dece, ?oban?adi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj. Dok su deca gorela Šota je sa "kacanicima" igrala svoju igru oko vatre, orgijala i pevala: "Šote, mori šote / šote mašala / davno želim šote, mori, da te igram ja!" Na mestu stradanja nevine de?ice podignuta je spomen-plo?a koja je stajala do kraja II svetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi sa?uvali "bratstvo i jedinstvo". Proverite i sami na internetu... Azem Bejt je idol Šiptarima na forumima... Planina Mokra se je na severo/severozapadu Kosova. Za Šotu Galicu (cesto i Šota Galjinica) sam pronašao pravo ime: Qerime Halil Galica. Tekst o tome je napisao i sveštenik iz RS. Nalazi se u listu "Svetosavsko zvonce", objavljen po?etkom 2007. "Šota" nije nastala tako davno da se ljudi ne bi se?ali odnosno znali kako je nastala. Šta ?u od sada da radim, pitate se. Pa vrlo jednostavno. Ozbiljan sam kad vam kažem da ?u po svaku cenu pokušati da spre?im sviranje/pevanje šote na bilo kojem veselju. Na?ina ima mnogo. Druga stvar koju mogu da uradim (ako ve? ne mogu da spre?im): napusti?u mesto doga?aja. Bilo kad i bilo gde. Najlakši nacin je naravno odmah na po?etku re?i muzici: "bez šote". Sigurno sad mnogi smatrate kako ja opet preterujem i šta ja znam. Nemam te snage (a ni želje) da menjam druge ljude. Možda mogu samo da vam na ovaj na?in otvorim nove poglede. Šta želim od vas? Pa bi mi vrlo bilo drago kad bi ovu informaciju o šoti prosledili svim Srbima koje poznajte... Drago bi mi bilo kad bi na bilo koji na?in onemogu?ili sviranje iste (ili da pre kažete muzici ili da to u?inite u po?etnim taktovima). Najmanje što možete da u?inite je da kad se svira ova pesma sednete na svoje mesto, zamislite kako je bilo toj deci koja su živa izgorela i kako je bilo njihovim roditeljima. Zna?i, da se ne veselite, jer za to stvarno nema povoda... Cena naše inferiornosti i neznanja je suviše skupa da sebi JOŠ jedan put u istoriji dozvolimo "bratstvo i jedinstvo" preko krvi i kostiju naših predaka, naše dece i naseg naroda.
@mrki 007 veoma interesantna informacija i mogu se kladiti da 99,9 % ljudi nije se nikada upitalo sta to ustvari znaci i sta mi to pevamo i cemu se veselimo
?im spomenemo re? "šota" odmah pomislimo na igru koja se, nažalost, igra na svakoj srpskoj svadbi. Poreklo re?i šota dolazi od imena Šota Galica, žene srbomrsca "kacaka" (odmetnika) Azema Bejta iz sela Galice (1889.-1924.) koji je svojevremeno harao po Kosovu i Metohiji. Šota Galica je nakon muževljeve smrti zulum?arila i predvodila odmetnike. U srpskom narodu sa?uvano je se?anje na užasan doga?aj kada je Šota uhvatila šestoro srpske dece, ?oban?adi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj. Dok su deca gorela Šota je sa "kacanicima" igrala svoju igru oko vatre, orgijala i pevala: "Šote, mori šote / šote mašala / davno želim šote, mori, da te igram ja!" Na mestu stradanja nevine de?ice podignuta je spomen-plo?a koja je stajala do kraja II svetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi sa?uvali "bratstvo i jedinstvo". Proverite i sami na internetu... Azem Bejt je idol Šiptarima na forumima... Planina Mokra se je na severo/severozapadu Kosova. Za Šotu Galicu (cesto i Šota Galjinica) sam pronašao pravo ime: Qerime Halil Galica. Tekst o tome je napisao i sveštenik iz RS. Nalazi se u listu "Svetosavsko zvonce", objavljen po?etkom 2007. "Šota" nije nastala tako davno da se ljudi ne bi se?ali odnosno znali kako je nastala. Šta ?u od sada da radim, pitate se. Pa vrlo jednostavno. Ozbiljan sam kad vam kažem da ?u po svaku cenu pokušati da spre?im sviranje/pevanje šote na bilo kojem veselju. Na?ina ima mnogo. Druga stvar koju mogu da uradim (ako ve? ne mogu da spre?im): napusti?u mesto doga?aja. Bilo kad i bilo gde. Najlakši nacin je naravno odmah na po?etku re?i muzici: "bez šote". Sigurno sad mnogi smatrate kako ja opet preterujem i šta ja znam. Nemam te snage (a ni želje) da menjam druge ljude. Možda mogu samo da vam na ovaj na?in otvorim nove poglede. Šta želim od vas? Pa bi mi vrlo bilo drago kad bi ovu informaciju o šoti prosledili svim Srbima koje poznajte... Drago bi mi bilo kad bi na bilo koji na?in onemogu?ili sviranje iste (ili da pre kažete muzici ili da to u?inite u po?etnim taktovima). Najmanje što možete da u?inite je da kad se svira ova pesma sednete na svoje mesto, zamislite kako je bilo toj deci koja su živa izgorela i kako je bilo njihovim roditeljima. Zna?i, da se ne veselite, jer za to stvarno nema povoda... Cena naše inferiornosti i neznanja je suviše skupa da sebi JOŠ jedan put u istoriji dozvolimo "bratstvo i jedinstvo" preko krvi i kostiju naših predaka, naše dece i naseg naroda.
......interesuje me samo istina...dali postoji neko tko je stvarno zna.......
Zitat von mrki 007"Shote mori shote" ?im spomenemo re? "šota" odmah pomislimo na igru koja se, nažalost, igra na svakoj srpskoj svadbi. Poreklo re?i šota dolazi od imena Šota Galica, žene srbomrsca "kacaka" (odmetnika) Azema Bejta iz sela Galice (1889.-1924.) koji je svojevremeno harao po Kosovu i Metohiji. Šota Galica je nakon muževljeve smrti zulum?arila i predvodila odmetnike. U srpskom narodu sa?uvano je se?anje na užasan doga?aj kada je Šota uhvatila šestoro srpske dece, ?oban?adi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj. Dok su deca gorela Šota je sa "kacanicima" igrala svoju igru oko vatre, orgijala i pevala: " Šote, mori šote / šote mašala / davno želim šote, mori, da te igram ja!" Na mestu stradanja nevine de?ice podignuta je spomen-plo?a koja je stajala do kraja II svetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi sa?uvali "bratstvo i jedinstvo". Proverite i sami na internetu... Azem Bejt je idol Šiptarima na forumima... Planina Mokra se je na severo/severozapadu Kosova. Za Šotu Galicu (cesto i Šota Galjinica) sam pronašao pravo ime: Qerime Halil Galica. Tekst o tome je napisao i sveštenik iz RS. Nalazi se u listu "Svetosavsko zvonce", objavljen po?etkom 2007. "Šota" nije nastala tako davno da se ljudi ne bi se?ali odnosno znali kako je nastala. Šta ?u od sada da radim, pitate se. Pa vrlo jednostavno. Ozbiljan sam kad vam kažem da ?u po svaku cenu pokušati da spre?im sviranje/pevanje šote na bilo kojem veselju. Na?ina ima mnogo. Druga stvar koju mogu da uradim (ako ve? ne mogu da spre?im): napusti?u mesto doga?aja. Bilo kad i bilo gde. Najlakši nacin je naravno odmah na po?etku re?i muzici: "bez šote". Sigurno sad mnogi smatrate kako ja opet preterujem i šta ja znam. Nemam te snage (a ni želje) da menjam druge ljude. Možda mogu samo da vam na ovaj na?in otvorim nove poglede. Šta želim od vas? Pa bi mi vrlo bilo drago kad bi ovu informaciju o šoti prosledili svim Srbima koje poznajte... Drago bi mi bilo kad bi na bilo koji na?in onemogu?ili sviranje iste (ili da pre kažete muzici ili da to u?inite u po?etnim taktovima). Najmanje što možete da u?inite je da kad se svira ova pesma sednete na svoje mesto, zamislite kako je bilo toj deci koja su živa izgorela i kako je bilo njihovim roditeljima. Zna?i, da se ne veselite, jer za to stvarno nema povoda... Cena naše inferiornosti i neznanja je suviše skupa da sebi JOŠ jedan put u istoriji dozvolimo "bratstvo i jedinstvo" preko krvi i kostiju naših predaka, naše dece i naseg naroda.
......interesuje me samo istina...dali postoji neko tko je stvarno zna.......[/quote Mrki nadam se da sad znas sta je sota.....a i drugi......
Šota Galica (1895 - 1927) je bila albanska ratnica iz Drenice, koja se, zajedno sa mužem Azemom Galicom, borila protiv srpskog preuzimanja Kosova i Metohije nakon Balkanskih ratova 1912. godine.[1] U borbama je u?estvovala pod muškim imenom ?erim. 1919. godine albanski ka?aci, predvo?eni Azemom i Šotom Galicom, dižu ustanak na zapadu Kosova. Ka?aci su u oblasti Drenice ?ak uspeli da oforme tzv. Neutralnu zonu, koja je trajala izme?u 1921. i 1923. godine. Ovu „oslobo?enu“ oblast Albanci su neformalno nazivali Mala Albanija (alb. Arbëria e Vogel).[2] Krajem septembra 1924. godine jugoslavenska vojska je u velikoj akciji uz opsežnu upotrebu artiljerije razbila ve?inu ka?a?kih bandi i likvidirala njihove vo?e.[3] Azem Galica je u ovoj borbi smrtno ranjen, a Šota je i nakon njegove smrti nastavila da se bori, preuzevši vo?stvo nad muževljevim ?etama.[1] 1927. godine se povukla u Albaniju, gde je i umrla. Ostala je upam?ena po izreci: „Život bez znanja je kao rat bez oružja“.[1] Po Šoti Galici je nastala ?uvena balkanska narodna pesma „Šote mori šote“[traži se izvor od 07. 2010.]. Po srpskom predanju, ova pesma je nastala dok je Šota Galica bacala u oganj šestoro srpske dece[4], zbog ?ega je njeno izvo?enje zabranjeno na Draga?evskom saboru truba?a u Gu?i 2007. godine.[5] Me?utim, srpski novinar Petar Lukovi? osporava ovu legendu.[5]
ma vikipedija je glupost jer tamo moze da uredjuje ko hoce i polovina nije tacna sta se tamo pise, a u vezi ove teme imam ja originalni dokaz kod sebe da ta rec nema veze sa ovim glupostima sto se nalazi na netu i ko zeli da pogleda nek dodje do kluba i pokazacu mu nije frka inace taj dokaz je dostavljen licno od ministarstva za kulturu republike srbije
Badnjaci ti srecni novi, Bog neka te blagoslovi, da ti srecom dom zabilista jer rodjene slavis Hrista. ---------------------------------------- Nek Vam od Badnjeg dana sve krene na bolje, da imate za sve snage i volje, da Vam ljubav bude kao najlepsi san, zelim Vam sve nejlepse na Badnji dan!
Nek danasnji blagi dan, vama bude radostan. Nek vam Bozic vrata zlati, nek vas svaka sreca prati.ANDJEO srece neka vas prati mir Bozji.HRISTOS SE RODI!!!
1943. - Umro je srpski fizi?ar i pronalaza? Nikola Tesla, jedan od najve?ih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac "novog tehni?kog poretka", ?ijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog nau?no-tehnološkog razvoja ljudskog roda u 20. veku. Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa elektri?ne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i bez kojih bi bila nezamisliva tehni?ka civilizacija, pogotovo prenos elektri?ne energije. Pionir je i radio-tehnike, beži?ne telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeni?nih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare. Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeni?nih struja, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu. Posle okon?anja studija elektrotehnike u Gracu i kra?eg stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, ?iji je državljanin postao 1884, ali je sve do smrti održavao bliske kontakte s otadžbinom. Proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, najve?e nau?ne poduhvate ostvario je u SAD-u. Povodom stogodišnjice njegovog ro?enja, 1956. jedinica za merenje magnetne indukcije dobila je Teslino ime. Ro?en je kao ?etvrto dete Milutina i ?uke Tesle u svešteni?koj pravoslavnoj porodici u srpskom selu Smiljan u Lici.
SKSK Nikola Tesla Linz
Thema drucken
08.11.2013 23:31
Antworten
